Чарлс Џенкс
ПОКРЕТ ПОСТМОДЕРНЕ У АРХИТЕКТУРИ
 (Превод Татјана Медић) 
 Док је ликовној ументости постмодернизам остао неповезан низ трендова, у архитектури се врло брзо искристализовао у покрет током седамдесетих. Андреа Хусен, као један од разлога томе наводи чињеницу да је архитектура више него било која грана ументости подлегла отуђујућим ефектима модернизације. Модерни покрет у архитектури поспешио је индустријализацију и истовремено деградирао локална друштва и постојећу урбану структуру. Постојала је заправо трагична веза између модерне архитектуре и модернизације, која је мање-више, дирекно била у супротности са покретом модерне у другим уметностима...
Трагична веза архитектуре модерне и модернизације остала је врло уочљива крајем 50-их. Прва критика те ситуације унутар самог покрета стигла је од аритеката из Тима 10, као што је Алдо Ван Ајк, због чега је уследила једна врста ревизионистичког модернизма. Ова теорија и пракса замениле су схватање места са апстрактним простором, инсостирајући на чврстини, ниским грађевинама и апстрактној форми регионализма, које данс заговара К.Фрамтон под заставом критичког регионализма Марио Бота и Тицино, архитекте из швајцарске, везује то скретање у најбољу руку са крхким, апстрактним, класичним конструкцијама, иако је њехова регионалност дискутабилна. Међутим та критика није била превише радикална.
Успон постмодерне архитектуре и урбанизма заправо датира од овог напада, који је, упоредо са низом урбаних и друштвених критика које је потакнуо, завршио општим демолирањем модернистичких стамбених насеља.
Рушење Пруит-Игое, приказане и на телевизији у слоу мошн издању 1972 и безброј пута копиран широм света као радикалан начин да се укину слична стамбена насеља, убрзо је почела да представља митску смрт архитектуре модерне. Тако сам и ја то тумачио кад сам почео да држим предавања на ту тему 1974, и наговести изненадног нестанка, зајендо са сликама експлозије, имао је невероватни ослобађајући ефекат. Наредне две године, на предавањима широм света, користио сам ту реторичку формули - Смрт модеризма/Успон постмодернизма... Постмодерни покрет је био тада, а и дана је, опште - друштyвени протест против модернизације и уништења локалне културе вршеног удруженим снагама национализације, бирократије, инстант развоја и наравно модерног интернационалног стила..Један договор који је прерастао у покрет почео је дасе формира 1975. када је неколико архитеката, као што су Робер Штерн и Мајкл Грејвс, почели да раде са сличним усмерењима као и европске архитекте Алдо Роси, Роберт Криер и Џејмс Стирлинг. Иако је било неких битних разлика у поступку, сви су они настојали да превазиђу модернизам, враћајући се богатијем архитектонском језику. Убрзо су Ханс Холеин и Арата Исозаки појавили са својим електричним грађевинама, а Филип Џонсон је пројектовао АТТ & Т Corporate...
До 1980, догодило се неколико ствари које су потврдиле општеприхваћеност овог покрета. Најзаначајније је било одељење архитектуре на Бијеналу у Венецији те године, које су организовали Паоло Портогеси и комитет чији сам и ја био члан. Под називом Присуство прошлости, ова изложба у жижу постмодернизма је поставила елемент историцизма, тј. најуочљивији тренд у оквиру покрета. Њена вредност је лежала у похвали архитектури као репрезентационог у уметности и прихватању новог конзесуа у оквиру постмодерног класичног стила.
Следећи значајан догађај који се догодио у то време, био је конкурс за Портландску зграду јавних служби, на коме је победио Грејвс, са еклектичком фасадом која је могла доћи и са Бијенала ументости у Венецији, да није била претходно пројектована. Делом урбанистичка због своје зелене аркаде, она је такође делом модернистичка, њени црни стаклени зидови представљају њен унутрашњи јавни простор. Рационалистички стил је такође присутан у малим четвртастим прозорима, док су њене пропорције и венци наговештавали утицај Египта и барока.
У другим областима, постмодернизам је такође ступао у жижу интересовања, делом као резултат јасних дефиниција у оквиру кретања у архитектури.